Tako je bilo i 1982. EKatarina velika se pojavila totalno drugačija i "crna" sa nabijenim emocijama u tekstovima i ličnim pričama koje su bile pretočene u pesme. Beograd, 2009 - KOLJA se pojavljuje po drugi put "crn" u emocijama, pomalo ljut i pun ličnih priča u pesmama koje su me i malo uplašile na prvo slušanje jer paralela sa pričom iz 1982 je skoro neverovatna.

CD sam dobio na slušanje od samog izdavača "System records" iz Beograda deo grupe (Systementertainmet). Posle prvih taktova, zaključio sam da je ovaj album Kolje ličan i doživljen i kao takav bez produkcijskog poliranja predstavljen slušaocima, pa ko ukapira, ukapira....

Album "Kolja" je muzički naslonjen na blues. Nema tu preterane svirke, ceo akcenat je bačen na priču koja je složena tako da pravi celinu tek kad odslušate ceo album. Koljin glas na momente dobija agresivnu "blues" notu, koju po mom mišljenju treba da neguje više nego što je zastupljeno na albumu. Voja Aralica producent ovog izdanja je standardno "digitalan" sa svojom, produkcijom, gde je sve kristalno jasno i čisto u prostorima, gde svaki instrument ima svoju matematičku namenu. Ko voli takav pristup produkciji...izvolte! Moja savet: Album bi bolje muziči "disao" da je svirka bila više opuštenija i prirodnija, bez tkz. planirane produkcije.

Pomenuo sam 1982 i EKV. Isto je bilo sa njima kada su se pojavili. Previše crni u tesktovima, te su mračni, neshvaćeni od mas-medija... Znamo kako se sve završilo. Ušli su u legende. Kolja ne kopira nikoga, originalan je i svoj, ali put kojim ide nama koji smo bili svedoci stvaranja novog talasa je "poznat" od ranije.

To je put medju legende, kad ukapiraju...

Izdavač: System records Beograd, 2009
Izvršni producent: Zoran Moro
Muzički producent: Voja Aralica
_________________________________________________________