Priča o deci

Leto je doba godine kada su beogradjani više opušteniji. Ada Ciganlija postaje centar za pokazivanje golih grudi i tangi, uvodi se disiplina "blejanje i sedenje bez razloga", a sve to prati maksimalno poziranje.

Pozirati se mora, to je obaveza, zbog dokazivanja samom sebi da si "cool" a i drugima, barem onima koji te takvog ne poznaju. Naočare su sastavni deo cele scenografije. Nikog ne možeš pogledati u oči, većina ih krije iza "fake modela" GUCCI, ARMANI, i sličnih svetskih prevaranata. Je li to znači "bit poseban biti samo svoj"?

To je mlad svet. Još nema svoju suštinu i put. Slušam razgovor koji se vodi između dve devojke ne starije od 23g:" I kažeš Dominikana.? Ma to je za mene smor, ko još tamo ide..."? Prvo na šta sam pomislio je bilo: " Ti sigurno ne ideš"! Lepo je maštati. Biti realan je nešto drugo, nešto što boli i nije za svakog. I 10 € je ogroman novac kada ga nemaš mislim se ja.. Naravno nisam bio u pravu...

Tu su uvek Ćale / Keva da srede sve probleme svoje dece makar ne imali šta da jedu. Duh Beograda? Neke stvari se jednostavno ne menjaju, ovo je samo jedna od njih. Roditelji te izdržavaju do 50g "ljubi ga majka"... Još gore od toga je da većina ljudi u Srbiji to smatra sasvim normalnim i da tim ponašanjem ustvari pokazuješ ( sebi i komšiluku) koliko voliš svoju decu...Ccccccc. Da li?

Ipak mi sve to bolje izgleda samo na filmu. Primera ima u skoro svakom našem filmu tipa, majka budi sina sa:" Ajde ustani sine doručak je spreman". Sin odgovara:" Beži bre kevo vidiš da je pola dva(13:30)" Scena koja stavlja svakom osmeh na lice.("Vratiće se rode" prim aut.)

Bolja promocija nija poterbna. Važno je sačuvati taj duh. Po svaku cenu jer nam on treba. Treba nam da bih smo i dalje imali iluziju kako smo posebni. Možda i jesmo. Ko zna? Nije ni deci a ni roditeljima lako. Svako živi svoju laž. Deca, da im roditelji imaju dovoljno love za sve njihove prohteve. Roditelji, spavati do popodne je skroz Ok " kad si mlad" a mlad si i kada si 50g jer si moje dete, i tako se vrtimo u krug, u krug, i okolo salata i okolo slata...

Piše:Dragan Petrović
jazz pijanista i kompozitor
Dragan MY SPACE LINK

idi na: Kolumne