Jebote, pričaću unucima da sam slušao Smak uživo!”, govorio je momak sa pljugom .... , očito srednjoškolac. .! Decembar 21. 2012

Puna Arena i Točkove oči suza

Čini se da nijedan koncert u beogradskoj Areni nije imao toliku generacijsku raznolikost u publici kao Smakov. Što i ne čudi, imajući u vidu da su od početka ’70-ih u muzici, da nisu dugo svirali i da su nove generacije stasale uz njihovu muziku nemajući šansu da ih vide na bini.

Jebote, pričaću unucima da sam slušao Smak uživo!”, govorio je momak sa pljugom iza, očito srednjoškolac.

Uvertiru u koncert koji su jedni čekali decenijama, drugi ceo život, napravila je Hipnagoga slike. Dvadesetominutna svirka asocirala je na Smakovu poslednju studijsku fazu iz “Egregora” – u šta je i uklopljena Točkova “Aut” kompozicija.

Smakovci nisu mnogo “provocirali” punu Arenu koncertnim iščekivanjem posle predgrupe – “Kad spavaš sam” je otvorila koncert, a sudeći po angažovanosti pratećih vokala, interpretaciji i stavu, bilo je i više nego očigledno da je pozitivna trema “pojela” Borisa, a malo zahvatila i druge članove benda. Prešlo se na “Šumadijski bluz” uz gosta na usnoj harmoniciPeru Džoa, koji je uveličao spektakl, ali se čini da izbor ovakve pesme na samom početku nije najsrećniji – što zbog mesta koje zauzima u istoriji benda, što zbog zahtevnosti za pevanje uz Borisov start, mogla je da bude u poslednjem bloku pesama. Pera Džo se poklonio publici i usledili su “Ljudi nije fer” u horskom pevanju publike, “Gore-dole” i “Profesor”, da bi publiku raspametio čuveni instrumental “Biska”. Za to vreme Najda je preuzeo mikrofon i otpevao blok iz druge faze Smaka – počevši sa “5. maj” sa “Egregora”, pa zatim “Miris nje”, “Idi”, “Možda imam vremena” i “Lisica” sa “Bioskopa Fox”. Sa Najdom je bend odsvirao i starije hitove “Cigansko srce” i “Južni voz”.

 

Posle ovog progresivnijeg bloka pesama u laganijem ritmu je krenuo poslednji, kad se na scenu vratio Boris, kome je očigledno prijala pauza – nestala je trema, “El Dumo” je otpevao odlično, a zatim i “Bluz u parku”, “Tendži Tandži” i “Nevidljive terazije”, dobivši u jednom trenutku i skandiranje. Dobrim izborom redosleda pesama, sve boljim Borisom, koncert je održavao dobar tempo iako nije bilo komunikacije sa publikom.

U finiš se krenulo malo brže, pa se sa “Crne dame” počelo sa “Alo”, nastavilo sa naslovnom pesmom albuma, a zatim je Boris ponovo mogao da odmori – sve oči bile su uprte u “Ulazak u harem”, Točka i njegove prste na nekoliko minuta. Nastavilo se sa “Satelitom”, “Plavom pesmom” i “Zajdi zajdi”. Za kraj koncerta, očekivano, ostale su “Daire”, koje je i Boris izvadio kao rekvizit. Deo pesama je aranžmanski pretrpeo prilagođavanja za koncert, pa se sa usporenim početkom “Daira” očekivalo da je predviđena za horsko pevanje, ali je i ona na kraju odsvirana u studijskom aranžmanu, čime je i koncert završen uprkos pozivima na novi bis. Sve je bilo jasno kada su se svetla upalila, ali, pre toga… I Točak je otvorio dušu iako za vreme koncerta nije mnogo pričao – zahvalio se svim posetiocima iz Čačka i Kragujevca za koje je vezan, Novog Sada, Banjaluke, Zenice i drugih gradova iz bivših republika SFR Jugoslavije.

Ovo je pravi Smak”, rekao je Točak, a u očima su mu se pojavile iskre suza, koje su fanovi u prvim redovima mogli dobro da vide, ali i svi ostali na dva video-bima u Areni. A po neku su pustili i posetioci izlazeći iz dvorane. Stariji od nostalgičarskog naboja, mlađi zahvaljujući ispunjenju želje da konačno čuju velikane uživo. Time se i tačnim ispostavilo ono što piše na omotu “Crne dame”: Sve je bilo i može biti, jedino je Smak neponovljiv. I zaista, ovaj koncert je bio takav.

Izveštaj: Bojan Vinulović