Znakovi pored puta

Prelazim pančevački most. Dunav miran skoro spokojan. Očekujem da sa leve strane ugledam "kubike" i klince kako sa košarama hvataju zalutale štuke posle povlačenja Dunava u svoje korito.Tom Sojer na beogradski način. Autobus sa putnicima za Revu ka Pančevu smrdi na staro i neprovetreno kupatilo. Ne smeta mi taj doživljaj.

Autobus je pun ljudi koji idu nekud, gledajući kroz prozor autobusa kao da nešto traže. Većina njih ima zgužvana lica, umorna od svakodnevnog života i briga ...

Prigradska naselja u Beogradu nemaju baš neki imidž. Tu žive ljudi neopredeljeni izmedju urbanog i seljačkog. Gledam u nedovršene kuće iz kojih viri armatura i sveže parkirana kola austrijskih tablica. Tu je i nezaobilazna živa ograda pored koje su postavljeni mali patuljci. Kuće su u većini slučajeva ofarbane u breskva boju jer su to videli u Beogradu( a i komšija to ima, pa znači da je "moderno")...

Konjska zaprega. Sede dva klinca i čovek u atletskoj majici koja je puna rupa i pocepana. Glasno priča na mobilnom telefonu. Apsurdi momenta. U zaprezi su stare stvari pokupljene sa ulice. Saobraćaj se usporava "Ciga" i dalje priča, mali cigančići se smeju a vozači drugih kola postaju spremni da izadju i da uzmu "pravdu" u svoje ruke. Cela scena je za filmove Frederika Felinija.

Autobus dobija nove putnike. Ulaze dva krezava pecaroša i unose smrad tek popušene cigarete u autobus. Miris sa početka priče ostaje isti. Primećujem dosta malih piljarnica pored puta. Ne verujem da i jedna radi uspešno. Ima ih mnogo, valjda je to najlakše otvoriti i reći da imaš bisnis. Biti "privatnik" se smatra uspehom i rangom na socijalnoj lestvici. Prodavnice se "lukavo" otvaraju blizu ili na samim autobuskim stanicama.

Benzinske pumpe su nikle na mestima gde ih nisam očekivao. Lepo su uredjene. Kao da se vodi nema borba izmedju pumpi i malih piljarnica koje su postavljene blizu njih, eto tako da ih samo nerviraju. I to je demokratija. Silikon Korporacija pobedjuje. Mlade devojke sa podignutim grudima peru šofer - šajbne i igraju uz folk muziku koja trešti sa razglasa pumpe. U daljini nazirem reklamu za pivo "Svetsko a naše"... znači, približava se još jedna mala prodavnica koja je otvorena iz dosade.

Tri devojke ulaze na prednja vrata autobusa. Imaju blazirani izraz lica. Arogancija mladosti. Sve tri isto izgledaju sa otkrivenim stomacima, dugim ravnim frizurama sa šiškama potkresanim do obrva ala Ceca! Njihov izgled se ne uklapa u okruženje u kome se nalaze. Svesne toga koketiraju sa svima, pričajući glasno i nekontrolisano. Pecaroš br.1 se smeška i gleda pravo u grudi jedne od devojaka pritom otkrivajući da mu nedostaje gornja četvorka. On je koleteralna šteta društva u tranziciji , trag prošlosti kada smo išli krezavi i veseli, jer tada privatne ordinacije nisu postojale da nas prave lepim i zubatim.

Izlazim. Umalo da udarim u bilbord. Sa mnom izlaze i dva pecaroša. Levo od nas je još jedna piljarnica. Autobus odlazi ka Pančevu. Na treuntak mi ništa nije jasno. Sve mi je pomešano. Nekada davno išao sam istim autobusom, na isto mesto, i bilo je sve drugačije. Čednije. Nije bilo pumpi i piljarnica i golih stomaka. Jablanovi i lipe su bili putokaz kada da izadjem a ne bilbordovi za Don Kafu. Jablanove su posekli, još ako promene bilbord, jedini putokaz će mi biti krezavi pecaroši. A šta da radim ako oni odluče da poprave zube...?

Piše:Dragan Petrović
jazz pijanista i kompozitor
Dragan MY SPACE LINK

idi na: Kolumne