Bavite se tkz Savremenom Klasičnom muzikom, koliko obični ljudi razumeju o čemu se u stvari radi, i šta to predstavlja.?
Nisam baš sigurna da znaju o čemu se radi, otkuda dolazi takva muzika, koji su uticaji, kada i kako se pojavila… ali sigurna sam da je slušaju i doživljavaju na pravi način. Naravno, ima među tim, kako Vi kažete, “običnim ljudima”, pa čak i medju studentima muzike, onih kojima se “Nova” muzika nikako ne dopada i ne žele da se potrude da je razumeju … ali to su ukusi i o tome ne raspravljamo. Naravno, za studente muzike je nedopustivo da ne ulože trud da saznaju više o jednom važnom, a  sada već ne tako novom, pravcu u muzici. Kroz moj rad sa njima na časovima klavira na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu, pokušavam to da ispravim, ne insistirajuci da im se dopada po svaku cenu, nego samo da imaju dovoljno znanja o važnim i aktuelnim pravcima u muzičkoj umetnosti – Minimalizmu i Postminimalizmu.

Muzički Minimalizam kao forma. Zašto?
Srela sam se sa ovim pravcem još kao student klavira na beogradskom Fakultetu Muzičke umetnosti, radeći u grupi Ansambl za Drugu Novu Muziku. Od tada moja fascinacija i oduševljenje ovim pravcem ne prestaje. Logičan sled je bio da, u jednom trenutku, otkrijem i  prepoznam karakteristike ovog pravca i u delima sa kraja 19. i početka 20. veka, francuskog kontoroverznog kompozitora Erika Satija (Erik Satie 1866 - 1925) a, potom kada su američki minimalisti napokon dozvolili štampanje svojih dela, a to se desilo osamdesetih godina prošlog veka, da se “bacim” i na njihovu  literaturu.

Imate tri CD izdanja. Koliko je teško baviti se klasičnom muzikom u Srbiji
Ipak, samo dva …za sada i to su Initiés ’88 – Initiés ’99 sa muzikom Erika Satija (Erik Satie) i Metamorphosis sa klavirskim kompozicijama Filipa Glasa (Philip Glass). Ploča Initiés je iz davne 1986, i bila je prva ploča sa delima Satija na teritoriji tadašnje cele Jugoslavije.
     Ohrabruje činjenica da i u manjim mestima gde sviram, ima ne samo ljubitelja nego i     veoma dobrih poznavalaca “Nove” muzike. No, to je svakako mali broj, neuoperediv sa brojem publike ovdašnjih turbo-narodnjaka ili “umetnika”, (sa svojim projektima) kako sebe vole da nazivaju !?!?!
Da, teško je baviti se umetničkom muzikom u Srbiji… treba objasniti i ubediti organizatore ili direktore kulturnih centara zašto je ta muzika vredna, koliko je komunikativna sa publikom svih generacija, koliko korespondira sa vremenom u kom je nastala, koliko je važna i zanimljiva i kao samo informacija, kuda se danas kreće savremena muzika, da se ne treba plašiti bauka “savremene muzike” …  Za umetnost generalno ima najmanje para i interesovanja …osim toga, retko se koncerti shvataju kao mesta gde se publici, pored uživanja u muzici, nudi i svojevrsno edukovanje i informisanje. Taj zadatak bi, po mom mišljenju, trebao da ima svaki koncert i svaki muzički festival.

Šta mislite o paraleli između savremene klasične muzike I tkz. “healing” muzike. Primetio sam (prilikom gledanja vašeg nastupa u Sinagogi *You Tube arvo pärt: spiegel im spiegel) da ljudi ostavljaju komentare, koji objašnjavaju duhovnu ravnotežu, dok slušaju vaš nastup…npr: jedan komentar je “ I’ve gone to Heaven”
Da, muzika koju sviram ima nešto od healing muzike ili muziko-terapije. Odlika minimalizma, odnosno repetativnosti, je da slušaocu nudi nov način slušanja, a koji nije memorija i anticipacija. Slušanje ovakve muzike opušta, umiruje, okreće ka “unutra” … jednom prilikom sam čula hrkanje na mom koncertu i to sam shvatila kao kompliment; očito sam uspela da prenesem tu mesmerising atmosferu koju muzika minimalizma ima, a koju je zapravo “uzela” iz tradicionalne muzike Dalekog istoka.

Branka Parlić – idealista – pijanista – čuvar vatre… Kako bi ste naj-jednostavnije opisali sebe I svoju muziku?
U pravu   ste …ja sam sve po malo. Zapravo sviram muziku koju i sama najviše volim da slušam, koja me opušta, čini spokojnom i zadovoljnom, jednako, dok radim na njoj, kao i dok je izvodim na koncertima. Ova muzika odgovara mom senzibilitetu i imam neku neobjašnjivu sigurnost i veru u ispravno razumevanje,  pa tako, kako kod da je koncipiram, znam da neću pogrešiti. Zvuči pretenciozno, znam, ali … tako je.

Da li Vas zanima filmska muzika? Po meni, muzička forma kojom se Vi bavite može da bude u perfektnom balansu sa određenim filmskim temema. Šta mislite o tome?
Već nekoliko godina na repertoaru imam i muziku za film Cinema francuskog kompozitora Erika Satija (Erik Satie), a koju izvodim uz emitovanje filma Entr’acte. Film je iz 1924. godine, po scenariju Fransisa Pikabije (Francis Picabia) i sastavni je deo baleta Relache Erika Satija. Ovo je prvi primer filmske muzike, budući da je u eri nemog filma Sati namenski napisao muziku za ovaj kratki film. Film je u duhu nadrealizma, režirao ga je tada mladi reditelj Rene Kler (René Clair) kao svoj drugi film, a u njemu se pojavljuju Sati, Pikabija, Man Rej (Man Rey), Marsel Dišan (Marcel Duchamp) i članovi Švedskog baleta koji su izvodili balet Relache na premijeri u Parizu. Kako kompozitori minimalisti i postminimalisti, koje ja izvodim, pišu i muziku za film, na repertoaru imam i dosta filmske muzike engleskog minimaliste druge generacije Majkla Najmana (Michael Nyman) kao i Filipa Glasa (Philip Glass). Pre nekoliko godina sam na Festivalu Filmskih scenarija u Vrnjačkoj Banji imala celovečernji koncert sa isključivo filmskom muzikom na programu.
Letos sam premijerno u Novom Sadu, a nakon toga i na Filmskom festivalu u Motovunu/Hrvatska, izvela transkripciju za klavirGlasove opere Orfej (Orphée). Operu je 1991. godine Filip Glas napisao za film Orfej Žana Koktoa (Jeana Cocteau), a 2001. američki pijanista Pol Barnes (Paul Barnes) uradio je transkripciju za klavir. U toku  izvodjenja Svite  emitovan je Video baziran na originalnom Koktovom filmu, rad novosadskog VJ Ivana Milinkova Vanjusa,.
Dakle, moj odgovor je - da, zanima me filmska muzika i nameravam da je sve češće sviram.

Da li ste zahtevni oko organizacije vaših nastupa, ko se brine da sve bude izbalansirano i da izazove pravi efekat?
Veoma značajan za moje koncerte je vizuelni aspekt. Mislim da je važno da se muzika 20. i 21. veka prezentuje na neki novi i drugačiji način. Uz sve mogućnosti koje pruža tehnologija 21. veka, nedovoljno je da je koncertna sala, osvetljena velikim kristalnim lusterima i da su po ćoškovima postavljene drvene žardinjere sa bujnim zelenilom. Važno mi je da “obojim” muziku koju sviram, da je bolje “prenesem” koristeći video bim i zanimljive video radove mladih umetnika, zatim da su plakati dizajnirani tako da prate atmosferu muzike, da koncertni flajeri budu mali, prikladni umetnički objekti … imam sreću da o svemu tome brine odabrani tim na čelu sa novosadskim umetnikom Čedomirom Drčom, tim koji je naslušan muzike koju izvodim i sa kojima imam izvanrednu komunikaciju.
Želim da svaki moj koncert bude jedan vredan audio-vizelni događaj.

idi na: Emisije